definicija oksidansa
Oksidans je tvar koja postiže izgaranje ili, u protivnom, pridonosi njegovom ubrzanju.
Oksidans oksidira dotično gorivo da bi se konačno konačno potpuno reducirao.
Ispada da je oksidans par excellence kisikatmosferski kojoj ga inače nalazimo u zraku koji udišemo u volumnom postotku od približno 21%. Svi oksidanti imaju kisik u svojim sastavima, bilo u obliku molekularnog kisika, kao što smo upravo spomenuli, ili kao ozon, različite kiseline i oksakiseline koje su odgovorne za odustajanje od kisika dok dolazi do izgaranja.
U međuvremenu se naziva izgaranje reakcija koja se događa između kisika i zapaljivog materijala koji oslobađanjem energije obično uzrokuje usijanje ili plamen.
Da bi se postiglo izgaranje, bit će potreban minimalni udio kisika koji se može kretati između 15% i 5%.
Suprotno tome, kada kisik nije dostupan ili je potrebno postići vrlo jako izgaranje, preporučuje se uporaba plinovitog ili tekućeg kisika ili oksidansa složenog tipa, poput raketa koje koriste svemirske šatlove.
Pri izgaranju koje se događa u barutu, unutar uloška, kisik će dobivati sol oksakiseline (kalijev nitrat ili kalijev klorat), koja će u dodiru izazvati vrlo jaku egzotermnu reakciju sa značajnim oslobađanjem topline.
